Linux distribucije rade težak posao za vas, uzimajući sav kod iz open-source projekata i kompajlirajući ga za vas, kombinujući ga u jedan operativni sistem koji možete pokrenuti i instalirati. Oni takođe donose izbore umesto vas, kao što je odabir podrazumevanog okruženja radne površine, pretraživača i drugog softvera. Većina distribucija dodaje svoje završne detalje, kao što su teme i prilagođeni softver – Unity desktop okruženje Ubuntu pruža, na primjer.
Kada želite da instalirate novi softver ili ažurirate na nove verzije softvera sa važnim bezbednosnim ažuriranjima, vaša Linux distribucija ih obezbeđuje u unapred kompajliranom, upakovanom obliku. Ovi paketi se brzo i lako instaliraju, štedeći vas da sami radite težak posao.
Po čemu su distribucije različite?
Postoji više različitih Linux distribucija. Mnogi imaju različite filozofije – neki, poput Fedore, odbijaju uključiti softver zatvorenog koda, dok drugi, poput Mint-a, uključuju stvari zatvorenog koda kako bi olakšali korisnicima. Oni uključuju različiti podrazumevani softver – kao što je kako Ubuntu uključuje Unity, Ubuntu derivati uključuju druga desktop okruženja, Fedora uključuje GNOME Shell, a Mint uključuje Cinnamon ili MATE.
Mnogi takođe koriste različite menadžere paketa, konfiguracione uslužne programe i drugi softver. Neke distribucije su besprijekorne i neće dugo dobiti podršku. Druge, kao što su Ubuntu LTS ili Red Hat Enterprise Linux, dizajnirane su da budu stabilne distribucije koje će biti podržane sigurnosnim ažuriranjima i ispravkama grešaka dugi niz godina.
Neke Linux distribucije su namenjene za desktop računare, neke za servere bez grafičkog interfejsa, a druge za posebne namene, kao što su računari za kućni bioskop.
Neki su dizajnirani da rade iz kutije – poput Ubuntua – dok drugi zahtijevaju malo više podešavanja, kao što je Arch Linux.
Koji distro da odaberem?
Različite Linux distribucije su pogodne za različite svrhe. Koju distribuciju Linuxa trebate odabrati ovisit će o tome šta radite s njom i vašim ličnim preferencijama.
Ako ste korisnik desktopa, vjerovatno ćete poželjeti nešto jednostavno, kao što je Ubuntu ili Mint. Neki ljudi možda više vole Fedoru, openSUSE ili Mageia (baziranu na Mandriva Linuxu).
Ljudi koji traže stabilniji, dobro testirani sistem možda će htjeti koristiti Debian, CentOS (besplatnu verziju Red Hat Enterprise Linuxa), ili čak Ubuntu LTS.
Ne postoji ispravna distribucija za sve, iako svako ima favorita. Linux distribucije nude izbor, koji može biti neuredan, ali i vrlo koristan. Svako može napraviti sopstvenu distribuciju tako što će je sam sastaviti iz izvornog koda, ili čak uzeti postojeću distribuciju i modificirati je – zato postoji toliko mnogo Linux distribucija.
